Samo me pusti

Promeniti svet
Promeniti svet
April 24, 2017
Capture
Ništa ne brini, sve će biti u redu!
August 25, 2017

Samo me pusti

Samo me pusti

Ti, što mi od malih nogu popuješ kako se svet ne može promeniti i kako ne vredi ni pokušavati. Ti, što me večito ubeđuješ da se ni ja ne mogu promeniti i da ništa za svoje dobro ne mogu učiniti. Ti, što okrećeš glavu od muke i bede, da se slučajno ne bi potresao, što bežiš od odgovornosti i za sebe i za druge, što misliš samo na sebe i kako sebi da udovoljiš.

Ti, što sam sebi zamazuješ oči buljenjem u televizijski program, bogat dubokim dekolteima, golim butinama, veštačkim trepavicama. Što uvek biraš bekstvo od stvarnosti, uvek nešto lako, nešto plitko i bezvredno. Ti, što ne znaš lepu reč da kažeš, da podržiš, da ohrabriš, po ramenu da potapšeš. Ti, što uvek moraš biti u pravu, a naročito kad nisi. Što si jedini pametan, najpametniji, što sve znaš, i to najbolje, a zapravo, ne znaš ništa.

Ti što vređaš sve što je od tebe drugačije i što nisi u stanju da razumeš, što se gadiš svega što nije tvoje ili ne predstavlja tvoju okolinu, religiju, boju kože, način življenja. Ti, što ne razumeš ni sebe, a kamoli druge, pa su ti svi krivi za sve, svi glupi i nezanimljivi, a oni malčice drugačiji od proseka nakaradni i bolesni. Ti, bez srca i duše, bez osmeha i suza, bez samilosti i razumevanja, skloni se od mene, što dalje možeš.

Nemoj mi ništa govoriti, nemoj mi pametovati, nemoj se praviti da si čovek kad nisi. Nemoj moje reči i dela komentarisati, ni slučajno pomisliti da bi me uopšte, i malčice, mogao razumeti. Nemoj se preda mnom čovekom nazivati, nemoj mi nuditi svoje plitke teorije, niti mi objašnjavati kako svet funkcioniše. Nipošto mi nemoj govoriti kako sve znaš, jer čovek se uči dok je živ, i umire sa 0.01% znanja.

Ne mogu više da te gledam, ne mogu da te trpim ni iz kurtoazije. Ne zanima me ni što si stariji od mene, i što sam navodno dužna da ti zbog toga ukažem poštovanje, jer sam tako vaspitana. Ne zanima me to što ne možeš bolje jer ne znaš za bolje, što si možda imao težak život, što si odrastao na Marsu. Ne zanima me niti jedan tvoj izgovor što se nisi pravilno, u čoveka sa dušom, razvio.

Zato, iako te razumem hiljadu puta više nego što ti mene ikada možeš razumeti, ne želim više da imam razumevanja za tebe, kao što ti nikad ni za koga nisi imao. Ono što nudiš to i dobijaš, a pošto ništa lepo svetu nisi ponudio, nema niko želju da ti lepotom i dobrotom vrati.

Samo se skloni od svega lepog, od svega svetog, od svega plemenitog i čovečnog. Skloni se, da ne smetaš onima koji veruju u dobrodušnost, saosećanje i samilost. Skloni se, da im ne ružiš sliku ovog ludog sveta, prepunog bednih izgovora za čoveka kao što si ti. Skloni se, da ne bi zbog tebe i tebi sličnih od borbe za ljudskost odustali. Da im ne zakloniš pogled od onih divnih, plemenitih ljudi, koji se isto na svoj način bore da taj, i tvoj svet, učine makar malo lepšim mestom.

Zato, oličenju svega što ne cenim i ne poštujem, beži od mene kao đavo do krsta! Pusti me da mi srce puca zbog tuđe patnje i bola. Pusti me da verujem da mogu makar nešto učiniti da nekome olakšam mučno življenje. Pusti me da makar pokušam da budem produžena ruka Boga, nova majka Tereza, srpski Gandi.

Pusti me da maštam kako ima sve manje gladne i jadne dece, kako sve manje tebi sličnih šutaju, čerupaju i kidaju pse lutalice, udaraju čvegere buckastoj ili klempavoj deci, jer nisu savršena, kao što si ti sebi umislio da jesi.

Pusti me da čitav život proživim boreći se za pravdu, negujući bolesne i nemoćne, štiteći male i bespomoćne, hraneći gladne, podižući posrnule, ohrabrujući uplašene. Ne smetaj svojom bahatošću i ohološću. u pravu kad si rekao da ovaj svet nikada neće biti ni pedalj bliže raju,  ja neću odustati. Ako ništa drugo, barem ću, pre nego što sklopim oči poslednji put, znati za šta sam se borila, za šta sam živela.

A hoćeš li znati ti?

 

LEKTURA I KOREKTURA
Ivana Kun
ivana.kun021@gmail.com